Kada ćutanje nije zlato

Vrednosti kompanije i korporativni aktivizam u praksi

O vrednostima koje kompanije zastupaju najlakše je govoriti kada izražavanje takvog stava ništa ne košta, pri tom lepo zvuči, a često ni ne podleže internoj proveri. Međutim, stvarnost ubrzo servira pravu proveru. Ona počinje kada se od kompanije zahteva odluka zasnovana na vrednosti koja dugoročno može da donese rizik, poslovni pritisak ili neslaganje među ljudima. Tada vrednosti prestaju da budu reči na zidu i postaju kriterijum po kojem se odlučuje.

Tu se otvara pitanje gde je uloga kompanije u društvenom aktivizmu. Da li je odgovornost biznisa samo da zakonito posluje, zapošljava i stvara profit ili treba da reaguje i na probleme društva u kojem posluje? Kompanija ne treba da zauzima stav na svaku društvenu temu. Ipak, postoje trenuci kada ćutanje nije neutralnost, već saučesništvo u lošim postupcima, a za određen broj kompanija I direktno odstupanje od sopstvenih vrednosti.

Od odgovornosti do javnog stava

Društveno odgovorno poslovanje i korporativni aktivizam treba da deluju zajedno, ali nemaju isti cilj. Društvena odgovornost se najčešće ostvaruje kroz direktnu podršku društvu najčešće materijalnu: donacije, stipendije i podršku oblastima ili ciljnim grupama oko kojih postoji široka društvena saglasnost.

Korporativni aktivizam počinje kada kompanija javno zauzme stav o pitanju koje snažno deli javnost i prihvati poslovni ili reputacioni rizik. Društveno odgovorno poslovanje  pokazuje šta dobro radimo za zajednicu, dok aktivizam pokazuje za šta smo spremni da se zauzmemo i kada to nije „zgodno“.

Zato javni stav ne sme da bude marketinški refleks. Potrebno je proveriti da li je tema povezana sa vrednostima kompanije, imamo li kredibilitet da govorimo, postoji li iza poruke konkretan postupak i jesmo li spremni da ostanemo dosledni kada se pojave kritike i da podnesemo njene posledice. Kada se tako postave stvari veliki broj kompanija će utvrditi da je cena previsoka.

Vrednosti se testiraju kad je gusto

Vrednosti Inspira grupe su duboko ukorenjene u načinu na koji su osnivači gradili kompaniju, a tokom više od 25 godina su prevedene u očekivana ponašanja kroz rad menadžmenta i zaposlenih. Svaka ozbiljna odluka ponovo ih stavlja na proveru.

Inspira grupa ima četiri vrednosti: Hrabri smo, Preduzimljivi smo, Vrednujemo snagu tima i Igramo fer. Najkompleksnije je, razumljivo živeti hrabrost. Lako ju je prizvati kada govorimo o inovacijama i ambicioznim ciljevima. Mnogo je zahtevnije biti hrabar kada javni stav može da izazove gubitak podrške, poslovnu priliku ili sopstveni komfor.

Za nas hrabrost ne znači impulsivnost. Ona podrazumeva promišljen rizik, argumentovan stav i spremnost da se preuzme odgovornost. Mora da bude u ravnoteži sa snagom tima i fer odnosom prema zaposlenima, korisnicima i partnerima koji ne moraju da misle isto.

Zašto smo podržali težnju za vladavinom prava

Kada je Inspira grupa 2025. javno podržala studentske zahteve, odluka nije doneta zato što smo u njima videli ciljnu grupu. Prepoznali smo zahteve za odgovornošću, transparentnošću, zakonitošću i funkcionisanjem institucija – principe bez kojih ni zdravo društvo ni zdrava privreda ne mogu dugoročno da postoje.

Veza sa studentima za nas je i lična. Infostud je 2000. nastao kao studentski sajt, a saradnja sa mladima nastavljena je kroz stipendije, prakse i obrazovne programe. Stoga aktivizam Inspira grupe nije počeo jednom objavom. On je nastavak našeg dugogodišnjeg odnosa prema zajednici  – kroz ulaganje u obrazovanje, mlade, digitalnu pismenost i preduzetništvo, razvoj IT zajednice i razvoj lokalne sredine u kojoj poslujemo.

Hrabrost ne isključuje oprez

Posle naše odluke usledila je podrška velikog dela građana, poslovne zajednice i zaposlenih, ali i kritike, tabloidni i sajber napadi na naše sajtove. Takve situacije brzo pokažu razliku između vrednosti koje dobro zvuče i onih koje je organizacija spremna da živi.

U kompaniji sa više od 300 ljudi nije realno očekivati saglasnost o svakom društvenom pitanju. Zaposleni nemaju obavezu da dele javni stav kompanije. Različita mišljenja pomogla su nam da preciznije odredimo šta podržavamo i gde se završava angažovanje kompanije, a počinje slobodan izbor pojedinca.

Naša najveća komunikaciona dilema nije bila samo da li da se oglasimo, već kako da budemo jasni i hrabri, a odgovorni prema ljudima i poslovanju. Kako govoriti o vladavini prava i institucijama, a izbeći stranačko svrstavanje? Kako prihvatiti rizik, a ne izložiti kompaniju posledicama koje ne može da podnese?

Komunikacije ne mogu da uklone svaki rizik. Njihova uloga je da pomognu da odluka bude promišljena, poruka istinita i razumljiva, a postupanje dosledno.

Šta ostaje posle objave

Autentičnost se ne meri brojem reakcija na društvenim mrežama. Ona se vidi u tome da li kompanija isto govori zaposlenima, partnerima, medijima i javnosti, kao i da li njeno interno ponašanje potvrđuje javne poruke.

Naša vizija je da budemo primer kako se uz poslovni uspeh gradi bolje društvo. To znači da teme u kojima imamo znanje, iskustvo i kredibilitet ne posmatramo isključivo iz ugla profita i poslovnu neutralnost ne koristimo kao izgovor za ravnodušnost.

Jer reputacija se ne gradi samo onim što kompanija kaže. Najviše se gradi odlukama koje donese kada bi joj bilo lakše da ne kaže ništa. Stoga u zaključku treba reći da su za korporativni aktivizam ključne dve stvari: hrabrost i iskrenost. Iskrenost da predstavljamo vrednosti koje živimo. I hrabrost da ih branimo kada to nije lako.