MAGAZIN KOJI SE ČITA, A NE PRELISTAVA
Lana Vuković
Urednica Business Intelligence Review 

Lana Vuković: Uvod u decembarsko izdanje Business Intelligence Review-a

Dok se u ekonomskim predviđanjima do pre manje od godinu dana uveliko govorilo o predstojećoj recesiji privrede EU i usporavanju rasta privrede Kine i Indije, znak pitanja na mogućnost dugoročnog planiranja došao je sa potpuno druge strane. Umesto globalne ekonomske krize, glavna tema postala je globalna pandemija. Umesto ekonomskog razvoja, aktuelizovala se tema ekonomske samodovoljnosti u kriznim situacijama. Tradicionalno kvalitetni zdravstveni sistemi, suočili su se sa nizom nedostataka i nemogućnošću da se izbore sa iznenadnim izazovom. Aktuelizovalo se pitanje prioriteta u raspodeli poreskih prihoda. A sa druge strane, probudila se solidarnost na nivou pojedinca, spremnost da pomognemo jedni drugima, i desio se bum inovativnosti i kreativnosti u rešavanju novonastalih problema.Rad od kuće je preko noći postala nova normalnost, a produktivnost zaposlenih je u mnogim segmentima spontano porasla. Dalje, promena “normalnog” obrasca života, za izuzetno kratko vreme rezultirala je značajno povoljnim uticajem na nivo zagađivača u atmosferi.

Da li se nalazimo na istorijskoj prekretnici i da Ii nas tradicionalni ekonomisti vode u pogrešnom pravcu? Da li je neoliberalizam proizveo sopstvene protivrečnosti i da li je redistribucija kapitala postala važnija od akumulacije? Da li je ekonomski napredak (sveukupno poboljšanje kvaliteta života) važniji od ekonomskog rasta (merenog tradicionalnom metrikom, rast BDP)? Da li je javni sektor nepravedno označen kao neefikasan, obzirom da se stabilan  kvalitetan javni sektor pokazao kao ključni faktor uspeha u kriznim situacijama? Da li će COVID 19, koji se pojavio u “pet do dvanaest” u odnosu na ugorženost eko sistema, biti katalizator boljeg načina života i zapravo nas zaštititi od globalne egzistencijalne krize ka kojoj svet srlja u trci za profitom? Da li je merilo uspeha kompanija zaista samo rast prihoda, profita i deonica? Da li je merilo uspeha ekonomske politike zemlje rast BDP-a? Šta se dešava sa životom “običnog” građanina? Da li je ekonomsko zdravlje povezano sa fizičkim zdravljem i da li je zapravo zdravlje najvažniji ekonomski resurs?

Dok smo očekivali i planirali da 4.0 industrijska revolucija promeni način na koji radimo, komuniciramo, zabavljamo se i infromišemo, poveća nivo prihoda, i s druge strane neminovno intenzivira jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju, desio se iznuđeni preokret na koji niko nije računao. I postavilo se novo ključno pitanje: Kako uticati na kreiranje ekološki sigurnog i socijalno pravednog društva?

Grad Amsterdam je kao izlaznu strategiju u odgovoru na posledice izazvane novim virusom korona, usvojio princip “Doughnut ekonomije”, koncepta koji je opisala Kate Raworth, profesor sa Oxford Univerziteta u istoimenom “best seller”-u 2017. g. (Doughnut Economics: seven ways to think like a 21st century economist). Koncept prema kojem zemlja, gradovi, ljudi, napreduju u balansu sa planetom.

Ceo sistem koji je predstavljen kao “krofna” gde unutrašnji prsten krofne određuje minimum koji nam je potreban da bismo vodili život dostojan čoveka, proizašao je iz ciljeva UN za održivi razvoj (2030 Agenda for Sustainable Development) koji su univerzalni poziv na akciju za okončanje siromaštva, povećanje blagostanja i očuvanje planete, osiguranje mira i prosperiteta u svetu i sa kojima se slažu svetski lideri u svim političkim redovima. To uključuje potrebe od ishrane i čiste vode do određenog standarda stanovanja, sanitarne zaštite, energije, obrazovanja, zdravstva, rodne ravnopravnosti, prihoda i prava glasa.

Onaj ko ne postigne takve minimalne standarde, živi u rupi “krofne”. Spoljna granica “krofne” je granica koju ljudska vrsta ne bi smela da pređe da ne bi oštetila klimu, zemljište, vodu, ozonski omotač i biodiverzitet.

Dakle prostor “Krofne” je ekološki siguran i socijalno pravedan prostor i cilj ekonomske politike bi trebalo da bude da pomogne svima da se tu nađu, a da su pritom potrebe planete zadovoljene.

Kompanije nisu samo entiteti u nemilosrdnoj borbi za profitom, već i aktivni činioci u kreiranju i rešavanju socijalnih i ekoloskih izazova, te je neminovno da uvedu novu metriku koja bi trebalo da uključuje ekološke, socijalne i upravljačke ciljeve, komplementarne standardnoj finansijskoj metrici.

Razvoj ekonomije u pravcu “krofne” zahteva novi “sporazum” između države, finansijskog sistema i realnog sektora. Ovaj pravac razvoja sa sobom nosi i nepoznate rizike: tržišne, tehnološke (uvođenje inovativnih tehnologija), finansijske (promena koncepcije poslovnog modela), pravne, organizacione, stoga obezbeđenje adekvatnih izvora finansiranja za sprovođenje ove tranzicije dobija na značaju.

Uključivanje Srbije u globalni proces tranzicije ka održivom načinu funkcionisanja privrede treba da bude apsolutni prioritet i strateški cilj u agendi za privredni razvoj zemlje. Osim značaja za zdravlje nacije i postavljanje preduslova za zdravu ekonomiju i održivi razvoj, tim putem se ide ka ispunjenju novih kriterijuma za konkurentnost na međunarodnom tržištu (vrsta i način upotrebe materijala radi prevencije nastajanja otpada i smanjenje zagađenja, poslovni modeli koji koriste čistije tehnologije i inovacije).

Ono što je dobra vest, možemo još uvek praviti izbore i izbor pravi čovek. Neka taj izbor bude dobar.

Mihajla Pupina 100, 11000 Beogradoffice@bci.rs; prijava@bci.rs011/ 123-45-67; 064/123-4567

Pročitaj junsko/julsko izdanje 2023. Pročitaj avgustovsko/septembarsko izdanje 2023.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.

Unesite pojam za pretragu