Motivacija zaposlenih u kontekstu evolucije radnog prostora
Sa dolaskom novih online zanimanja, posebno sa dolaskom hibridnog načina rada postalo je primetno da je zadržavanje zaposlenih u kancelarijama postao izazov za gotovo sve korporacije. Ono što se može videti kao zajednička nit jeste da savremeni uslovi rada podrazumevaju daleko više aspekata od samog kancelarijskog prostora. Tu se posebno misli na well-being segment koji postaje jedan od prioriteta kada su zaposleni u pitanju.
Transformacija poslovnog prostora, usled različitih uticaja, dovela je do zdravijeg, prostranijeg i otvorenijeg koncepta gde se kroz enterijerska rešenja posebna pažnja usmerava ka interakciji zaposlenih i socijalnom aspektu koji je, kako je vreme pokazalo, nezamenljiv u radu i životu svakog pojedinca.
Danas, po prvi put u istoriji imamo četiri generacije koje rade rame uz rame (Bejbi bumeri, Generacija X, Milenijalci i prva generacija Z), tako da posao nikada nije bio raznovrsniji. Zaposleni iz mnogih generacija sada dele poslovni prostor. Ali to ne znači nužno da dele ista očekivanja o tome kako taj poslovni prostor treba organizovati.
Svi zaposleni u kancelariju donose svoja jedinstvena životna iskustva i pogled na svet, koji je delom oblikovan i njihovom generacijom. Radno mesto obuhvata više starosnih grupa i demografskih kategorija. Vreme kada je neko rođen pomaže u uniformisanju vrednosti, zajedno sa načinom na koji se komunicira i pristupa svojoj karijeri. Ovo može dovesti do „generacijskih jazova“ između grupa uprkos sličnoj radnoj etici.
Generacijske razlike u kancelariji obično postaju izazov kada stilovi komunikacije i očekivanja nisu usklađeni, a ovo može da se prevaziđe izazove korišćenjem fleksibilnih alata i modela radnog mesta koji mogu da se prilagode različitim stilovima rada.
S obzirom da Boomeri planiraju da se još zadrže i generacija Z probija put do radnog mesta, radna mesta sa više generacija su „nova normalnost“. Ovo može da predstavlja izazov za poslodavce u prihvatanju generacijskih raznolikosti. Fleksibilno radno mesto je budućnost rada i koristi svim generacijama na radnom mestu.
Dobar deo današnjih zaposlenih pripada tzv. Generaciji Z koja ne prepoznaje tradicionalni tip kancelarija ni sedenja, imaju različite navike pa samim tim i očekivanja od prostora, te stoga i novi trendovi sve više imaju u fokusu komfor pojedinaca.
Nekada nezamislivo, a danas vrlo verovatno je da u novom prostoru nećete imati svoj sto, namenjen isključivo vama, već ćete se pre sresti sa neformalnim prostorima i salama za sastanke koje umesto klasičnih konferencijskih stolova i stolica imaju udobne fotelje i dvosede, dok su specijalne kabine namenjene privatnim i poslovnim razgovorima nešto što je zaživelo već neko vreme.
Prostori za odmor i relaksaciju su pažljivo osmišljeni da odgovaraju potrebama zaposlenih, a posebno se biraju materijali i paleta boja kako bi svaki prostor imao jedinstven pečat.
Raznolikost današnje radne snage znači da retko postoji samo jedan pristup radnim mestima.
Promene u načinu rada i radno mesto danas
Većinu politika firmi napisali su Bejbi bumeri kako bi odražavali njihov sopstveni stil rada — standardni dan u kancelariji sa dosta vremena za komunikaciju uživo. Dolazak milenijalaca je značajno poremetio radna mesta – tražili su razumevanje i više fleksibilnosti.
Poslodavci koji žele da regrutuju i zadrže radnike novih generacija moraju da imaju sofisticiranu novu tehnologiju koju će da ponude. Novije ankete su pokazale da je 16% zaposlenih koji pripadaju generaciji Z i milenijalcima već dalo otkaz ukoliko im nije data odgovarajuća tehnologija za obavljanje posla, dok je 34% njih odbilo poslove ako su u kompaniji koristili zastarela tehnološka rešenja.
Možemo samo očekivati da će ovi brojevi da rastu kako tehnologija bude sve više integrisana u kancelariju. Ako kompanije žele da privuku i zadrže vrhunske talente, dani korišćenja starih tehnoloških rešenja su prošli.
Ali postoji jedna važna sličnost koja obuhvata sve generacije, bilo da se radi o starijim ili mlađim radnicima. Svaka generacija u određenoj meri preferira fleksibilno i agilno radno okruženje. I kao što je pandemija jasno pokazala, budućnost je hibridna. Kompanije koje nude fleksibilne i hibridne opcije radnog mesta su one koje će najverovatnije uspeti u današnjem svetu.
Primena ESG principa u poslovanju
Nekretnine su glavna komponenta urbanog razvoja, troše prirodne resurse i takođe su glavni izvor emisija. Industrija nekretnina je odgovorna za više od 20% emisija ugljenika u svetu, ali i za proizvodnju otpada, zagađenje i ukupnu potrošnju prirodnih resursa. Uz brojne inicijative, sektor nekretnina se u određenom delu već bavio ovim pitanjem, i već je došlo do značajnog pomaka ka ulaganju u ekološki održivije zgrade.
Zelena agenda i ESG principi su od velike važnosti i za našu kompaniju. Najpre jer i sami poslujemo na postulatima koji su u skladu sa ovom politikom, a zatim i zbog naše savetodavne uloge ka klijentima i investitorima.
Kroz samu filozofiju i pristup poslovanju osnažujemo sva tri stuba ESG principa i u okviru kompanije. Kada je reč o komponenti E, naša kompanija već dugi niz godina posluje u skladu sa ISO standardima koji se odnose na sistem menadžmenta kvalitetom, bezbednošću i zdravljem na radu, životnom sredinom, i zadovoljstvom klijenata. Pored toga, u naš poslovni prostor implementirali smo sistem za reciklažu, a u planu je i sve intenzivnije korišćenje recikliranih materijala u svakodnevnom poslu, kao i nastavak inicijativa posvećenih ozelenjavanju javnih površina. Što se tiče komponente S tu smo najaktivniji, kroz finansijsku podršku brojnim osetljivim grupama poput organizacija BelHospice, Sigurne kuće, Svratišta za decu, podrške licima sa invaliditetom, brojnim dečijim muzičkim talentima kao i mladim sportistima. Kada je reč o komponenti G, kao kompanija smo kontinuirano posvećeni visokim etičkim standardima struke, i redovnim obukama i usko specijalizovanim treninzima za zaposlene.
Verujemo da integrisanje ESG principa u kulturu kompanije može doprineti boljem angažmanu i motivaciji zaposlenih, dok istovremeno podstiče održivost poslovanja i društvenu odgovornost.