Nasleđe lidera
Šta podrazumeva nasleđe lidera?
Postoje tri dimenzije vremena: prošlost, sadašnjost i budućnost. Budućnost tek treba da se materijalizuje, prošlost je zauvek nestala i ne može se promeniti. Možemo učiti iz prošlosti i dozvoliti joj da utiče na odluke koje donosimo u sadašnjosti kako bismo stvorili bolju budućnost. Jedina dimenzija koja je „stvarna” je sadašnjost. Način na koji lideri donose odluke „sada“ stvara budućnost, koja postaje njihovo nasleđe čim se ostvari.
Nasleđe lidera je filozofija koja prevazilazi sve tradicionalne modele liderstva. Naglašava dugoročne posledice nečijih akcija i odluka u sadašnjosti, gledajući dalje od neposrednih ishoda i fokusirajući se na trajni uticaj na pojedince, organizacije i društvo.
To predstavlja značajnu promenu paradigme za mnoge lidere, pozivajući ih da budu više refleksivni i svrsishodniji u pogledu budućnosti koju žele da stvore, fokusirajući se na dalji horizont od sledećeg kvartala ili sledeće godine.
Nasleđe koje lider kreira ne čini samo stil vođenja – to je životni sistem koji podrazumeva „biti”, a ne samo „raditi” i/ili „pričati”. U ovom modelu se ne radi o izgradnji stvari, već o izgradnji ljudi. Radi se o ulaganju u pojedince u razvojnoj fazi, koji onda sa drugima dele ono što su naučili. Vaša najbolja verzija se nudi drugima kako bi oni razvili najbolju verziju sebe samih i tako dalje, ostavljajući višegeneracijski otisak – živo nasleđe.
Nasleđe stvaraju lideri koji razvijaju lidere, koji razvijaju lidere sa maksimizacijom liderskih sposobnosti. Ovakvo nasleđe se dalje razvija u sukcesorima lidera.
Lideri prvo služe drugima, a onda sebi. Kreatori nasleđa su nosioci vizije i vrednosti, oni su kreatori poverenja kako bi inovacija i kreativnost mogli da se pojave, oni koji utiču na inspiraciju i liderstvo, zagovornici su razlika i zajednice, i konačno, oni su kalibratori preuzimanja odgovornosti. Ove prakse oličavaju jednostavan, ali sofisticiran i elegantan pristup liderstvu.
Važnost dobrog odnosa između lidera i podređenih
Lider treba da pokaže poverenje, poštovanje, otvorenost, autonomiju i diskreciju. Na ovaj način se ostvaruje veća verovatnoća da dođe do „ostvarivanja liderstva”. Takvo stvaranje liderstva sugeriše da lideri mogu stvoriti mreže partnerstava kroz organizaciju, što će biti od koristi ciljevima organizacije i napredovanju u karijeri samog lidera. Ono upozorava lidere da izbegavaju da dozvole da njihove pristrasnosti utiču na njihove odnose, odnosno da budu fer i jednaki u pristupu svakom od svojih članova tima.
Pet najboljih praksi
Često nas pitaju: „Da li živite svoje nasleđe?” Obično se smatra da je „nasleđe” nešto što ostavljate za sobom kada odete. Šta ako sada živite svoje nasleđe? Šta ako je vaša vizija budućnosti bila očigledna u svemu što radite, svaki dan? Postoje karakteristike uobičajene za lidere koji su u stanju da postignu i održe uspeh. Ove osobine formulišu pet dobrih praksi:
Praksa 1 – nosilac vizije i vrednosti. Sposobnost da vizija i vrednosti budu jasni, da se održi fokus, razvije i izvrši strategija, da se posveti akciji.
Praksa 2 – kreator saradnje i inovacija. Sposobnost da budete kreativni i negujete poverljiva okruženja, da majstorski slušate i olakšavate, priznate nepoznato i razmišljate dalje od onoga što jeste, sakupite perspektive i postavite teška pitanja, i uočite potrebu za promenom i projektujete inovativni uticaj.
Praksa 3 – uticaj na inspiraciju i liderstvo. Sposobnost izgradnje pozitivnih, smislenih odnosa sa dobrom energijom, stavljanja naglaska na liderstvo, na ljude radi pozitivnih rezultata, prepoznavanja, priznanja i inspirisanja drugih, omogućavanja drugima da vode kroz pozitivno modeliranje i da budu skromni sa žestokom rešenošću za uspeh svake osobe.
Praksa 4 – zagovornik razlika i zajednice. Sposobnost zagovaranja vrednosti za ljude i podizanja njihove vidljivosti, prepoznavanja prednosti i izgradnje vrednosti, izgradnje različitih timova i promovisanja inkluzivnog okruženja;
Praksa 5 – Kalibrator odgovornosti. Definisanje jasnih odgovornosti, odnosno preuzimanje odgovornosti za rezultat rada.
Ove prakse su uobičajene za sve velike vođe, bilo da se radi o znamenitim istorijskim liderima, ili o današnjim liderima Fortune 500 – i nastaviće da se primećuju i kod lidera sutrašnjice.
Zaključak
U svetu vođenom kratkoročnim rezultatima i trenutnim zadovoljstvom, liderstvo nasleđa je vanvremenska filozofija koja inspiriše lidere da donose odluke koje prevazilaze trenutak. Prihvatajući svrhu, etiku, mentorstvo i društvenu odgovornost, lideri mogu postati svesniji nasleđa koje ostavljaju za sobom. Čineći to, oni osiguravaju da njihov uticaj nastavi da oblikuje svet nabolje dugo nakon što im prestane mandat. Nasleđeno liderstvo nije samo stil vođenja; to je posvećenost svetlijoj budućnosti.
Nikada nije prerano ili prekasno da razmotrite dugoročni uticaj koji ćete imati na svoju organizaciju, tim, zajednicu i druge na koje ste u poziciji da utičete. Svakodnevno ostavljamo nasleđe (shvatali to ili ne). Ako ste lider, vaše nasleđe će se otkriti u tome kako vaše kolege, zaposleni i drugi misle i ponašaju se kao rezultat vremena koje su proveli radeći sa vama.