Zeleno liderstvo – sad’ ili nikad!

Bez značajnih ulaganja i to strateških, inovativnih i dugoročnih nećemo ništa uraditi. Naravno, ako želimo da priroda oko nas o(p)stane i da uživamo u blagodetima ekosistema koji nas okružuju i koje smo navikli da koristimo, a često i zloupotrebljavamo, bez ikakvog razmišljanja. Odavno je „zvonilo“ za uzbunu, vremena za gubljenje više nemamo i već odavno znamo da je cena ne činjenja veća od troškova ulaganja u zaštitu i obnovu prirode.

Ulaganja u „E“ teme su skupa, nepredvidiva, ne donose rezultate u kratkom roku ili se pitate zašto baš vi? Zato što nema ko drugi, odnosno moramo svi ako mislimo da dođemo do rezultata i doprinesemo očuvanju planete.

Poslovni sektor crpi i koristi najrazličitije vrste prirodnih resursa u svom poslovanju, njihova vrednost se može meriti u ekonomskom smislu (npr. tržišna cena proizvoda koje se dobijaju iz tih resursa), ali i u smislu ekosistemskih usluga (kao što su regulacija klime, pročišćavanje vode, itd.). Procene ukupne vrednosti prirodnih resursa mogu uključivati i troškove degradacije i gubitka tih resursa.

WWF (World Wide Fund for Nature) koristi pristup poznat kao „Ekonomija ekosistema i biodiverziteta“ (TEEB – The Economics of Ecosystems and Biodiversity) kako bi procenio vrednost prirode za poslovni sektor. Ovaj pristup je razvio međunarodni tim ekonomista, biologa i ekologa kako bi se bolje razumela ekonomska važnost ekosistema i biodiverziteta za privredu i društvo u celini. Računica pokazuje da je najmanje 55% globalnog BDP-a zavisno od resursa iz prirode, a preračunato u novac to iznosi 58 biliona dolara.

Procena vrednosti prirodnih resursa koje privreda koristi u toku jedne godine može varirati u zavisnosti od metodologije i obuhvata procene ekosistemskih usluga, tržišnih vrednosti resursa i uticaja na ekonomsku aktivnost. Ovo su ključne tačke koje se često uzimaju u obzir:

Ekosistemske usluge: To su usluge koje ekosistemi pružaju ljudima, kao što su regulacija klime, pročišćavanje vode, polinacija, turizam, rekreacija, itd. Procene vrednosti ovih usluga mogu biti u desetinama triliona dolara godišnje globalno, prema studijama kao što je TEEB (The Economics of Ecosystems and Biodiversity).

Tržišne vrednosti resursa: Ovo uključuje direktne tržišne cene proizvoda koji se dobijaju iz prirodnih resursa, kao što su ribarstvo, šumarstvo, rudarstvo, poljoprivreda, itd. Procene ovih vrednosti variraju, ali globalna tržišta prirodnih resursa mogu imati vrednost stotine milijardi do nekoliko triliona dolara godišnje.

Troškovi degradacije i gubitka resursa: Takođe je važno uzeti u obzir ekonomske troškove koji proizilaze iz degradacije i gubitka prirodnih resursa, kao što su troškovi zaštite životne sredine, adaptacije na klimatske promene, gubitak biodiverziteta, itd.

WWF koristi rezultate ovih analiza da bi podstakao poslovni sektor na bolje razumevanje i uvažavanje ekonomske vrednosti prirodnih resursa. Ovakvi pristupi su ključni za postizanje održivog razvoja i zaštite prirodnih resursa na globalnom nivou.

Izveštaj o stanju planete (Living Planet Report) koji WWF objavljuje svake dve godine nam daje uvid u globalna dešavanja i ključne promene koje utiču za životne svih nas. Tu saznajemo da je za 50 godina broj populacija svih divljih životinja opao za čak 69%, koji su sve ekosistemi kritično ugroženi ili sa kakvim nestašicama vode se suočavaju ljudi širom sveta. Pa i u vodom bogatim državama za kakvu mislimo da je i Srbija koja ima sve više problema da obezbedi zdravu pijaću vodu za svoje građane, pogotovo u Vojvodini, ali se ovaj problem širi i na druge delove države, pogotovo u toku leta.

U WWF-u smo svesni da je planeta ugrožena i da je potrebno da preduzimamo niz aktivnosti na konkretnim projektima zaštite, ali i preventivnog delovanja i umanjenja zagađenja svih vrsta. Jedan od načina da utičemo na pozitivne promene je i putem saradnje sa kompanijama koje u svom poslovanju koriste raznovrsne prirodne resurse i sa kojima pomažemo da posluju održivije. Ovog problema je postao svestan i korporativni sektor i najveće kompanije su se obavezale da će da preuzmu obavezu vršenja procene uticaja svog poslovanja na biodiverzitet do 2030. godine.

WWF kompanijama može da pomogne na njihovom putu ka održivom poslovanju, a naša vizija je da sve ovo radimo za život u skladu s prirodom.

Kroz saradnju sa poslovnim sektorom WWF:

• promoviše održivu proizvodnju i odgovornu distribuciju sirovina;
• podstiče prelazak na obnovljive izvore energije;
• prenosi svetske prakse i podržava transformaciju poslovanja kompanija u smeru održivosti i racionalnog korišćenja resursa;
• sprovodi inicijative za promene zakonskog okvira i unapređenje javnih politika u oblasti zaštite životne okoline;
• preusmerava finansijske tokove na zaštitu prirode i održivo upravljanje ekosistemima;
• radi na podizanju svesti o potrebi pametnijeg konzumiranja i ugroženih područja širom sveta.

WWF sarađuje sa kompanijama na više načina:

Razvojem održivog poslovanja: WWF sarađuje s sa kompanijama kako bi procenio njihov uticaj na prirodu i izradio strateški plan za smanjenje njihovog uticaja na način koji će unaprediti i zaštitu prirode i poslovne ciljeve kompanije. Cilj je da se kroz transformaciju poslovanja i sprovođenje dobrih poslovnih praksi poveća održivost kompanije i smanji njen negativan uticaj na prirodu.

Sprovođenjem kampanja za opšte dobro: WWF sarađuje sa poslovnim sektorom na razvoju integrisanih kampanja koje kompanijama i njihovim kupcima omogućavaju iskazivanje podrške i aktivan doprinos zaštiti prirode, kao i promociju dobrih rešenja u poslovanju kompanija. WWF ima više globalnih kampanja u koje se uključuju i kompanije, a najznačajnija je EarthHour. Takođe, sa partnerskim kompanijama kreiramo kampanje u kojima se komunicira saradnja i inovacije koje je kompanija uvela u svoje poslovanje, a kojima se doprinosi održivosti.

Filantropskim davanjem: uključenjem kompanija u projekte za zaštitu prirode i kampanje koje realizuje WWF i zajedničko delovanje na konkretnim aktivnostima i zaštitu ugroženih područja, kao i biljnih i životinjskih vrsta.

Razvojem alata koji kompanije mogu da koriste kako bi procenile svoj negativan uticaj na prirodu, poput filtera rizika biodiverziteta. Ovaj filter je besplatni onlajn alat koji ima za cilj da procene rizike u svom poslovanju, kao i da odrede prioritete za ulaganja u ovoj oblasti kako bi poslovali održivije. Dosadašnji rezultati i iskustva pokazuju da većina kompanija ima srednju ili visoku izloženost rizicima povezanih sa biodiverzitetom. Ranije je kreiran i sličan filter za uticaj na pitke vode i to se pokazalo kao dobar mehanizam da se kompanije podstaknu da budu odgovornije. Više o filterima rizika možete da vidite na LINKU.

O WWF Adriji

WWF je svetska organizacija za zaštitu prirode koja više od 60 godina deluje širom sveta kao vodeći glas za zaštitu prirode. Naše kancelarije su u više od stotinu zemalja na šest kontinenata i oslanjamo se na pomoć više od pet miliona pristalica. Misija nam je da stvorimo svet u kome ljudi žive u skladu s prirodom. U regionu smo aktivni od početka ovog veka, a WWF Adrija je službeno osnovana 2015. godine i aktivna u državama bivše Jugoslavije i Albaniji. 

Naš region je izuzetno bogat bioraznovrsnošću i na to moramo da budemo ponosni, ali i da se pobrinemo da to tako i ostane. Imamo predivne reke i vodopade, brojna jezera, veoma važna močvarna područja, velike, netaknute šume koje su dom velikom broju vrsta, kao i morsku obalu, ostrva i jedan pravi mali svet u Jadranskom moru.

Kako bismo očuvali to bogatstvo u region, radimo na zaštiti prirode kroz nekoliko različitih programa – zaštita reka, mora i morskih vrsta i kao i divljih zveri. Neizbežne aktivnosti koje se prelamaju kroz sav živi svet su i problemi klimatske i plastične krize, kao i otpad od hrane.

Rešavamo probleme iz korena, isključivo zasnovano na naučnim činjenicama i istraživanjima i trudimo se da u taj posao uključimo sve relevatne učesnike, sve važne pojedince, organizacije, institucije i korporacije kako bismo zajedničkim snagama došli do rešenja koje je ostvarivo u praksi, primenjivo i održivo.